Istraživanja su povezala visok nivo stresa sa autoimunim bolestima, bolestima srca, čireva, dijabetesa, neravnoteže hormona, i bezbroj drugih hroničnih bolesti Međutim, iako znajući ova istraživanja i lekari i pacijenti i dalje imaju tendenciju da se više fokusiraju na fizičke uzroke bolesti, a ne fizičke i mentalne stresove koji često utiču na zdravlje. Sve je više i više pacijenata sa stresom kao primarnim uzrokom autoimunih i drugih hroničnih bolesti, a to čak nije samo kod odraslih!
Postoji nekoliko faktora koji uzrokuju stres i negativno utiču na zdravlje – zbog njegovog uticaja na imuni sistem. Dalje, hronični stres može i da ošteti vaš stomak koji, kao što znate do sada, je put ka zdravlju.
Kako stres utiče na stomak
Stomak je kapija za zdravlje, a oštećena creva mogu da utiču na druge oblasti zdravlja, uključujući i mozak. Mozak i digestivni sistem zapravo imaju dvosmernu vezu, tako da ne samo da zdrava creva utiču na mentalno stanje, takođe mentalno stanje utiče na to kako stomak funkcioniše.
Odgovor na stres
Kada osetite bilo kakav stres, bilo fizički, emocionalni (prolazi kroz raskid), ili mentalni (preopterećenje na poslu), vaše telo obrađuje to kroz nadbubrežne žlezde. Nadbubrežne žlezde reaguju stvaranjem poplave hormona, uključujući hormon stresa kortizol, koji utiče i na probavni i imuni sistem (od kojih se 80% se nalazi u stomaku). Naš odgovor na stres je evoluirao od naših predaka – taj odgovor je bio prvenstveno sredstvo samopreživljavanja, kada su se oni suočavali sa situacijama opasnim po život. Na žalost, taj odgovor nije idealan za tip hroničnog stresa sa kojim se mi suočavamo danas.
Problem sa hroničnim stresom
Kortizol koji nadbubrežne žlezde proizvedu utiče na tj. ubrzava imuni sistem i veoma je inflamatoran. Ovo ima smisla ako imate otvorenu ranu i treba da koristite inflamaciju u borbi protiv infekcije, ali je to od manje koristi, pa čak i štetno ako smo hronično pod stresom zato što se radi 60 sati nedeljno ili je brak u problemu ili je besparica. Održavanje visokog stepena inflamacije je opasno jer nas stavlja na autoimuni spektar, i ako se nastavi tokom vremena, može izazvati autoimunu bolest. Telo to prepoznaje i onda zapravo potiskuje imuni sistem posle poplave kortizola, ostavljajući ga u rasponu od 40% – 70% ispod normale da bi se uspostavila ravnoteža posle upale.
Kada imate akutni (trenutni) stres, kao što je nekada bio napad medveda ili sada grip recimo, onda prirodni kratkoročni odgovor vašeg tela – upala, tempreratura, inflamacija je upravo ono što želite da privremeno povećate imuni sistem i dobijete energiju za pokretanje imunih ćelija da se bore protiv gripa. Međutim, u današnjem svetu, mi svi doživljavamo dugoročni i hronični stres, kao što je uvek biti dostupan na našim pametnim uređajima, prekovremeni rad, ekonomski problemi i previše davanja sebe.
Danas mi ne pravimo pauze, ne uzimamo par dana sebi bez interneta, bez stresa, bez problema, da bi naša tela imala priliku da se odmore i oporave. Kao rezultat toga, telo neprekidno prolazi kroz period visoke upale, koje mogu oštetiti strukturu creva i potisnuti imuni sistem, što ostavlja stomak osetljivim na patogene i alergene koje možda konzumiramo.
Pored toga, kada se odgovor na stres aktivira tada se digestivni sistem isključuje (zato mnogi izgube apetit u periodu stresa ili se neki lako goje). To je lako objasniti: ako bežite od predatora, potrebno je da protok krvi bude koncentrisan u udovima za bežanje i mozak za rešavanje problema, a ne u stomaku za varenje ručka..
Kako ovo utiče na zdravlje
U ovoj situaciji kada su sistem za varenje i imuni sistem potisnuti, loše bakterije mogu da se nekontrolisano razmnožavaju. Probavni sistem privremeno ne može da se izbori sa lošim bakterijama (proizvodeći dovoljno dobrih bakterija za borbu sa njima), što može dovesti do neravnoteže u stomačnoj flori kao što je na primer prekobrojna kandida.
Šta više, nedostatak dobrih bakterija i višak gljivica ili loših bakterija zapravo može uzrokovati još više stresa jer 95% svog serotonina (“feel good” neurotransmitera koji reguliše raspoloženje, blagostanje, i san) je proizveden u crevima, a ova proizvodnja je usporena kada postoji prekobrojna kandida, parazit, ili neke drugi problem.
Kako regulisati stres i održavati zdrava creva
U današnjem društvu punom stresa i kratkih rokova, ekonomskih problema, upornog osećaja da uvek može da se uradi više, može biti teško da se izbegne stres. Ključ za upravljanje stresom i sprečavanje negativnih posledica po zdravlje je da naučite metode da napustite stresnu situaciju iza sebe nakon što je gotova.
Prvo, ne postoji jedan najbolji način da se opustite i oslobodite stresa. Svako drugačije upravlja stresom, tako da ovde ne naglašavamo da se bude savršen u tome, već se naglašava rutina! Ono što je važno je da se pronađe ono što radi za vas lično, da li je to joga, trčanje, provoditi vreme sa svojom porodicom, vreme koje provodite sami, rad u bašti, odlazak u crkvu, ili bilo koja druga aktivnost.
Nekoliko saveta:
- Napunite kadu toplom vodom, epsom soli i etericno ulje lavande (umirujući miris će oduzeti stres radnog dana)
- Aplikacija HeartMath Inner Balance App – ona koristi spoljni senzor za ušne školjke da uskladite svoj rad srca, dah i um.
- Infracrvena sauna ima mnoge zdravstvene prednosti, uključujući ublažavanje stresa i detoksifikaciju.
- Idite na planinarenje sa partnerom ili porodicom – provoditi vreme u prirodi sa svojom porodicom može biti i opuštajuće i restorativno.
Prevela i obradila sa http://www.amymyersmd.com/2017/02/stress-damaging-gut/