Značaj (ili nedostatak istih) mlečnih proizvoda je druga žestoko raspravljana tema vezana za Paleo/AIP (posle količine ugljenih hidrata). Mišljenja se razlikuju drastično: bez mleka uopšte, samo konzumiranje mlečnih masti (kao što su maslac, puter i masni krem), samo konzumiranje sirovog mleka od životinja koje su slobodno pasle, do samo konzumiranje fermentisanih mlečnih ili starih sireva. Razlog za ovu različitost mišljenja jeste da nauka nije jasno definisala ništa po tom pitanju.
Postoje jaki argumenti i za i protiv.
Počnimo sa argumentima protiv mleka. Dr Loren Cordain posvećuje čitavo veoma citirano poglavlje u svojoj najnovijoj knjizi The Paleo Answer (odlična knjiga koja objasnjava naučne detalje iza paleo dijete) do mnogih razloga zašto mleko ne bi trebalo konzumirati u bilo kom obliku.
Da sumiramo najjače argumente:
- Mleko nije toliko bogato hranljivim materijama kao meso, voće i povrće.
- Mleko je veoma insulinogeno, što znači da uzrokuje veliki skok nivoa insulina u krvi, disproporcionalno iznosu šećera i proteina u mleku. Ovo može da doprinese razvoju insulinske rezistencije. Insulin je takođe pro-inflamatorni – izaziva upale.
- Mleko sadrži aktivne goveđe hormone koji imaju potencijal da izmene naš nivo hormona. Efekti dijetetskog unosa većine ovih hormona nisu proučavani. Međutim, drugi hormoni koji jesu proučavani su npr, mleko hormon insulinu sličnog faktora rasta-1 (IGF-1) je povezan sa rizikom od raka dojke, kolorektalni i rak prostate, sa jakom naznakom da potrošnja mlečnog proteina doprinosi nivou IGF-1 u krvi1.
- Mleko sadrži inhibitore proteaza koje mogu doprineti razvoju sindroma propusnih creva.
- Mleko povećava proizvodnju sluzi. To može da pogorša stanja kao što su astma, ali stvara se i višak sluzi u probavnom traktu koji može da iritirati creva i inhibira hranljive materije i apsorpciju minerala .
- Laktoza se slabo toleriše kod odraslih osoba. Oko 25% belaca (američkih i evropskih) su netolerantni na laktozu. 97% Indijanaca su netolerantni na laktozu. Ovaj argument ne važi za sirovo mleko (sirovo mleko sadrži enzime da pomogne varenje laktoze).
- Mleko je veoma alergeno. Ovo je možda glavni argument protiv mlečnih proizvoda, opisan u daljem tekstu.
Postoje neki vrlo ubedljivi argumenti za uključivanje mlečnih proizvoda u našu ishranu. Studije su pokazale da konzumiranje mlečnih proizvoda, naročito punomasnih mlečnih proizvoda i kiselo-mlečnih proizvoda, može da zaštiti od metaboličkog sindroma (sir, punomasni mlečni proizvodi, i fermentisani mlečni), dijabetesa tipa II (samo fermentisani mlečni proizvodi) i kardiovasularnih bolesti (sir , punomasni mlečni proizvodi, i fermentisani mlečni proizvodi) 2-6. Mlečni proizvodi od krava koje su slobodno pasle, posebno masnoće su odličan izvor vitamina rastvorljivih u mastima i konjugovana linoleinska kiselina, anti-inflamatorne i lekovite masti. Fermentisani mlečni proizvodi su odličan izvor probiotika. Postoje neki dragoceni proteini u mleku, kao što je glutation (veoma važan za smanjenje upale i štiti od oksidativnog stresa) i surutke (koja može da spreči rak). Takođe, postoje dokazi da su mlečni proteini korisni za decu zbog efekata rasta.
Tradicionalno, deca su dobijala malo majčinog mleka do oko 5 godina. U našem trenutnom društvu, većina dece se odvoji od majke po uzrastu 1. Sadašnja naučna mišljenja su da, pod uslovom da se kravlje mleko ne uvodi prerano, je to dobra zamena za majčino mleko u smislu promocije rasta. Da, nauka nije jasno definisala svoj stav po pitanju mleka, iako izgleda da postoji dobar argument za uključivanje mlečnih masti u našu ishrani. To je razlog zašto standardna Paleo dijeta omogućava maslo i puter, i u mnogim slučajevima mileram i punomasnu pavlaku. Mnogi ljudi takođe uključuju fermentisane mlečne proizvode u ishranu sa velikim uspehom. Međutim, jedna stvar koja je jasna je da je mleko uobičajeni alergent. Ne govorimo o intoleranciji na laktozu, koja može biti tretirana uz pomoć digestivnih enzima ili potrošnje sirovog mleka, govorimo o tome da je alergija na mlečne proteine veoma uobičajena. Epidemiološki izveštaji o alergijama na kravlje mleko (IgE antitela reakcija na mlečni protein) su u rasponu između 1 i 17,5% za predškolce, 1 i 13,5% kod dece uzrasta od 5 do 16 godina, i od 1 do 4% kod odraslih.
Važno je napomenuti da kozje mleko nije toliki alergen kao kravlje mleko. Mlečni proteini kravljeg mleka su takođe poznat gluten unakrsni reaktor, što znači da oni sa gluten intolerancijom mogu da proizvedu antitela protiv glutena koji takođe prepoznaje mlečni protein kao gluten. Za ove ljude, jesti mlečne proizvode je isto kao jedu gluten. Vrlo važno, za ljude sa alergijama, netolerancijom ili gluten unakrsnom reakcijim na mlečni protein, čak i traga mlečnog proteina u ghee može biti problem.
Da pojednostavimo. mlečni proizvodi su dizajnirani da stvore sindrom curećih creva. Naučnici još uvek nisu objasnili sve mehanizme putem kojih mlečni proizvodi mogu da izazovu sindrom propusnim creva. Kod novorođenčadi, propusna creva su od suštinskog značaja, da bi neke komponente majčinog mleka mogle ući u krvotok, kao i hormoni i sve antitela koja majka daje da pomaže jačanju imunog sistema svog deteta. Iako je to od suštinskog značaja za optimalno zdravlje kod beba, ono postaje problem kod probavnog trakta odraslih osoba, gde postoji više stvari koje ne želimo da procure u krvotok. Oštećenja na sluznici creva uzrokovane saponinom je detaljno studirana oblast u kontekstu stočne hrane za perad, goveda i ribu. Ali, iako postoji dobro razumevanje štetnih efekata dijetetskih glutena (barem kod ljudi) – iritacija creva i cureća creva koja mogu biti uzrokovana saponinom ne bi trebalo da bude potcenjena.
Pa, šta se onda preporučuje? – Oprez.
Mlečni proizvodi su verovatno u redu za mnoge zdrave odrasle osobe, naročito oni punomasni, od krava koje su slobodno pasle. U stvari, za zdrave osobe, prednosti verovatno nadmašuju rizike. Međutim, za one koje se bore sa autoimunim bolestima ili drugim stanjima u kojima postoji problem crevne propustivosti mleko predstavlja potencijalni faktor koji doprinosi pogoršanju stanja tako da ima najviše smisla da izostavite mlečne proizvode iz ishrane za sada. Kao što je standardna preporuka za svu hranu iz sive zone, predlaže se da se odstrane iz vaše ishrane najmanje 1 mesec, a zatim pokušajte da ih ponovno uvedete i videti ako primetite bilo kakve očigledne simptome (ovo je najbolji način da se utvrdi da li ste alergični ili osetljivi).
Prevela i obradila sa https://www.thepaleomom.com/the-great-dairy-debate/
1. Crowe FL, et al. “The association between diet and serum concentrations of IGF-I, IGFBP-1, IGFBP-2, and IGFBP-3 in the European Prospective Investigation into Cancer and Nutrition.” Cancer Epidemiol Biomarkers Prev. 2009 May;18(5):1333-40.
2. Louie JC, et al. “Higher regular fat dairy consumption is associated with lower incidence of metabolic syndrome but not type 2 diabetes.” Nutr Metab Cardiovasc Dis. 2012 Sep 26. pii: S0939-4753(12)00193-7.
3. Warensjö E, et al. “Biomarkers of milk fat and the risk of myocardial infarction in men and women: a prospective, matched case-control study.” Am J Clin Nutr. 2010 Jul;92(1):194-202. Epub 2010 May 19
4. Sonestedt E, et al. “Dairy products and its association with incidence of cardiovascular disease: the Malmö diet and cancer cohort.” Eur J Epidemiol. 2011 Aug;26(8):609-18
5. Sluijs I, et al. “The amount and type of dairy product intake and incident type 2 diabetes: results from the EPIC-InterAct Study.” Am J Clin Nutr. 2012 Aug;96(2):382-90. Epub 2012 Jul 3
6. Bonthuis M, et al. “Dairy consumption and patterns of mortality of Australian adults.” Eur J Clin Nutr. 2010 Jun;64(6):569-77.
7. Agostoni C & Turck D. “Is cow’s milk harmful to a child’s health?” J Pediatr Gastroenterol Nutr. 2011 Dec;53(6):594-600.