Iskustva

Mnogo je njih koji prate AIP dijetu, najviše u Americi. Kod nas se još uvek ne zna puno o njoj, ali oni koji su u našoj grupi na Facebook-u "AIP protokol za autoimune bolesti" su dobro upoznati sa savetima za  ishranu.
Od onih koji su probali i držali se pravila minimum mesec dana, ogroman broj se javio sa povratnom informacijom koliko se bolje osećaju - kako javno u grupi, tako i privatno u inbox. Neki sa autoimunom bolesti štitne zlezde su prijavili da su osetili veliku promenu u smislu bistrijeg mozga, više energije, manje bolova, gubljenja kilograma i slično.

Ovde možete naći pregled onih koji su bili voljni da podele svoje iskustvo i na ovoj stranici (puno ime i prezime je poznato u grupi).

 

  • Irena R.K. - uz uspone i padove, greške i povratka na pravi put Irena je na AIP otprilike 8 meseci. Od suplemenata neredovno uzima magnezijum, cink, selen i B. Danas se oseća jako dobro i sretna je zbog toga, jedino joj fali čokolada i neskaffe 🙂 Prva slika je sa početka dijete, druga nakon mesec i po na AIP a treća posle 8 meseci. 
  • Arnela H.

Dobila dijagnozu Hypo - Hashimoto thyreoditis 01.07.2015 i počela sa lekovima  (letrox od 25). Iz mjeseca u mjesec se samo povećavala doza a ja se osećala sve lošije. U međuvremenu, prelazak na eutirox (5 dana po 100 a 2 dana dozu 125) ali bez poboljšanja stanja. U tom periodu simptomi su najviše bili izraženi - umor, malaksalost, suha koža, libido ravan nuli, ispadanje kose i konstantno debljanje (15kg u plusu), sve mi je to ometalo normalno funkcionisanje.

Istražujući na internetu došla sam do naše AIP grupe i odlučim da se uhvatim za "možda slamku spasa". Krenula sam od 1.10.2016 s aip protokolom i evo mogu slobodno reći mojih par mjeseca sreće bez gore navedenih simptoma. Sada sam -11kg, ostala je još koja kilica, ali nigdje mi se ne žuri, pucam od energije i što je najbitnije stanje sa hormonima se popravilo. Libido se popravio tako i da je i muž prezadovoljan. Trenutno sam na 100 euthiroxa - malo se i doza smanjila. Nadam se da će moje iskustvo da bude podstrek nekome da ućini korak napred. Proverila sam svoju krvnu sliku, vitaminsko-mineralni status, i unazad 20-tak dana uzimam vitamin D 5000 sa kašikom kokosovog ulja i magnezijum 350, ostalo je sve u najboljem redu. Da nije bilo ove grupe ja bih se sigurno još vrtila u začaranom krugu, tako da vam želim sve najbolje!

  • Vida Z. 

Sa hašimotom se družim odavno, bili smo stranci u početku, potom se naš odnos razvijao od neprijateljstva do suživota, ne diram te ne diraj me. Sve je počelo 2006. opadanjem kose, otkrivena anemija i praćenje hormona štitne, koji su tada bili uredni, antitela u početku nisu rađena. 2010 radim prvi put antitela, povišene vrednosti preko 300 oba, hormoni i dalje u granicama. 2012- Zbog planirane trudnoće, doktorka mi uvodi terapiju euthyrox, 25mg, tsh se sa 3,5 spusta oko 1. Simptomi i dalje neprimetni, osim upornog gastritisa, neuobičajene nervoze i povremene anksioznosti.

2014 god sam saznala da izbacivanje glutena pozitivno utiče i na autoimune bolesti. Odbila sam da poverujem u to, kako da se odreknem tih pecivskih čarolija, bila sam drogirana. Moje opšte stanje se pogoršava, nemogućnost kontrolisanja negativnih misli, od plačljivosti, do preterane sreće, bolovi u stomaku konstantni, preznojavanje, drugačiji miris, anemija se vraća, bez snage, bez motivacije, bez samopouzdanja, glumim da sam ok i trpim, ne znajuci za bolje. Umor nesavladiv, konstantan, težak za podnošenje, ako se premorim, ležim satima i zurim u jednu tačku bez pokreta. Mislila sam da sam lenja, nezahvalna, nesposobna.

Znala sam da sam dotakla dno. Dalje nije išlo. Počela da čitam o ishrani, našla sam grupu Štitnjaca-prirodni hormoni i alternativa, potom AIP protokol za autoimune bolesti. Čitala sam prvo iskustva potom datoteke. Satima i danima sam posvetila tome, koncentracija loša, pamćenje slabo, ponavljanje istih tekstova, istih iskustava. Prelomni trenutak je bio razgovor sa internistkinjom koja mi govori da će mi prepisati bromazepan ukoliko se moje "depresivno" stanje nastavi, prepisuje mi i lek za smanjenje tahikardije.

U septembru 2015 izbacujem pšenično brašno a uvodim bezglutensko brašno, heljdu - ne prija mi.

 U oktobru izbacujem sve žitarice, i bg brašno i sve mlečne proizvode. Povremeno jedem rižu i kukuruz u zrnu. Bolovi u stomaku se smanjuju, nalet energije.

1 februar 2016. počinjem sa Aip protokolom, izbacujem i kafu, i tih nedelju dana mi je bilo najteže, jer sam bila non stop gladna, i bez energije, nakon nedelju dana sve se menja, uvodim više voća, da bih se lakše prilagodila ( više od 20g fruktoze dnevno, ali ne preterano), i više ugljenih hidrata - batat, i moj preporod kreće.

U međuvremenu radim analizu vitamina i minerala - sve je u velikim nedostacima D vitamin, Fe, feritin, A vitamin, Mg, Na... poručujem pravilne oblike suplemenata i počinjem sa konzumiranjem.

Bolovi u stomaku skroz prestaju, divan je osecaj doručkovati bez osećaja težine, bolova i nervoze, raspoloženje bolje, nema nervoze, anksioznosti, koncentracija odlična, pamćenje takođe,nema lošeg znojenja, negativnih misli.

Čist aip sam bila oko mesec i po dana, potom sam probala da uvedem orahe i jaja, prošlo je prilično burno, stomak me boleo nedelju dana, stopirala sam dalje uvođenje namirnica, vratila sam boraniju i grašak pa ih retko konzumiram bez problema. Nakon nekoliko meseci vraćam semenke i orašasto osim oraha ali ne svaki dan, povremeno paradaiz. Sve paleo namirnice konzumiram ređe, jednom nedeljno ili jednom u dve nedelje.

2017 god - vratila jaja i orahe;

Mlečne proizvode i žitarice nikada ne planiram uvoditi.

AIP je i dalje moja osnova, a paleo hrana je tu kad mi se nešto jede, ne svaki dan. Za doručak i dalje jedem meso i salate, kuvam temeljac. Jedino sa čim povremeno brljavim je voće. Aip me preporodio u svakom pogledu:

  1. ishrana- uvela sam rukolu, matovilac, maslačak, razne vrste zelene salate, batat, avokado, svež kokos, temeljac;
  2. psihički- osećam se odlično, kad naiđe problem znam da ima i rešenje, ne očajavam, radim ono što volim i učim mnogo brže i efikasnije
  3. fizički- nema patološkog umora, bolova, vežbala sam 5 tibetanaca i Seven.

Sada radim na potpunom vraćanju energije, planiram prelazak na prirodne hormone i možda uvođenje joda.

Žao mi je što sam bila skeptična prema promeni ishrane, i što sam dozvolila sebi da izgubim nekoliko godina života, oslanjajući se na doktore.

Srećna sam jer sam upoznala mnogo divnih ljudi koji putuju istim vozom Hašimoto, uspešno.

 

  • Tatjana B -  danas 2017 je  više od godinu dana na AIP

     

     

    Moja priča otprilike ide ovako: tokom 2012 i 2013. godine imala sam velik zamor, doduše, tada sam mijenjala posao tj. instituciju, tako da sam mislila da je sve zbog stresa i promjena, prilagođavanja i slično. Zamor tokom dana, problemi sa usnijevanjem i buđenje po nekoliko puta noću su me iscrpljivali, da je bilo dana da sam funkcionisala iz čistog inata (barem je meni tako djelovalo). Krajem 2013. godine mi je počela izostajati menstruacija (sa nepunih 40 godina života). Išla ginekologu, koji se glatko i slatko pozvao na moj rodni list, a što ja nisam prihvatala kao validno jer sam prvo dijete rodila sa punih 30 godina života, a drugo u 33 godini života.

    Onda kreće pritisak, nevjerovatno nešto, na poslu je bilo dana da ne mogu gledati od visokog pritiska. Tada sam odmarširala porodičnom ljekaru i tražila da mi nađe šta mi je, jer sam ja zdrava, inače, ne pušim, ne pijem, bavila sam se sprotom, i ne prihvatam ovo neznanje. Blago meni, uradila sam more nalaza, što krvi, što ultrazvukova, raznih pregleda, čak sam nosila i holter 24 časa. Sve je bilo u redu, osim masne jetre, a nikome nije jasno što se loše osjećam. Internista me onda poslala da uradim hormone štitne žlijezde i konačno smo našli žarište. Ne sjećam se tačno tih nalaza, ali se sjećam da mi je nešto bilo mnogo visoko a nešto drugo opet veoma nisko (sa današnjeg stanovišta, samo mogu pretpostaviti da je TSH bio visok a FT4 nizak).

    Odlazim nuklearcu, koji mi ravnim glasom govori da od tog dana pa do kraja života moram svaki bijeli dan počinjati sa lijekom (prvi šok), da tome nema lijeka (drugi šok) i da je to nasljedno (horor jer imam kćerku). Otprilike, kao da je zemljotres udario u mene. I dalje u šoku, izlazim iz ordinacije i odlazim na posao, ali kao da samo tijelo hoda. Ja sam i dalje u šoku, ostala u ordinaciji, bez teksta. Kupujem lijekove i nekoliko mjeseci me drži depresija (što inače nisam ja). Jednog dana mi moja Teodora, koja je tada imala šest godina, prilazi dok ležim na trosjedu, ni u snu ni na javi, i pita me kada ću se ja konačno odmoriti da nas dvije idemo šetati i na igralište. E, tad mi se sve skupilo i puklo u milion komadića. Koja bolest, koji bakrači, šta ne mogu, pa ja sam mama. Mene moja djeca trebaju. Trebaju me zdravu i funkcionalnu, a i ja njih trebam, da uživam u njihovim uspjesima, da ih gledam kako se smiju, svađaju i rastu. Tu nastupa moja dvostruka linija tzv. refa. E, nećeš više.

    Ako postoji način na koji sam se razbolila, onda mora postojati i način na koji ću ozdraviti. Možda ne ovako, ili onako, ali ima da ga nađem. Okrećem se internetu, čitanju svega i svačega, traženju i provjeravanju. Od alternative do babe Vange, ništa nije isključeno, odgovor mora biti negdje, a ja ću ga naći. Naredno ljeto sam pročitala Noletovu knjigu o bezglutenskoj ishrani, a nakon nje sam se dočepala knjige dr Izabele Venc, i to je bilo to. Neminovno skretanje na ovaj put. Od 01.09.2015. godine prelazim na bezglutensku ishranu, od početka novembra mjeseca na hrono, a nakon posjete centru dr. Gifing u Zagrebu 03.12.2015. godine, vrlo brzo, u roku od desetak dana prelazim na AIP.

    U ovo naše savremeno vrijeme, korištenje FB i drugih mreža, u jednoj od grupa je neko spomenuo AIP ishranu pa sam i to potražila po internetu. Računajući da nemam šta da izgubim, a inače sam tip koji daje 120%, prilagođavam svoju ishranu AIP-u i odlučujem se na četiri mjeseca restrikcije. Taman da zimu prezimim, pa ćemo na proljeće da se „častimo“. Osim što sam izgubila 25 kila (odokativno) u ovom procesu, mogu se pohvaliti da su me prestala boliti koljena, nakon pola godine, otprilike, drastično se popravilo spavanje (smanjio broj noćnih buđenja, pa i prespavam čitavu noć), omjer i raspored energije se poboljšao. Naravno, to su usputni simptomi, ali meni je puno bolje ovako, i ne planiram se „vraćati na normalnu ishranu“, jer mi nije dobro od normalne ishrane.

    Nekih 8 mjeseci u AIP-u su mi se smanjila antitijela Anti-TPO za trećinu (bila su dobro preko 300, a pala su na nešto preko 200). Osim ovoga, tokom prve AIP zime, dok sam bila u restrikciji, nisam prebolovala niti jednu gripu ni prehladu (hronični bronhitis i sinusitis), niti mi je nos procurio. Tek ove, druge zime, sam imala gripu, ali ni blizu tako jaki simptomi kao kod ostalih ukućana. Ranije mi je stalno nešto curkao nos, pa se zatvori (alergije kojekakve), sada nemam dodira sa Operilom i sličnim stvarima (jedino Sinita mast - slana mast, za vlaženje sluznice nosa). U ove dvije AIP zime nisam se morala okretati ventolinu, što je ranije bilo obavezno, negdje u novembru kad poklope magle pa mi planina sjedne na pluća. Osim toga, svi mi kažu da sam se proljepšala, da mi koža prosto sija i da izgledam mnogo mlađe. Žene, prava stvar 😀

    Reintrodukcija malo ide, pa malo ne ide. Tu su mi veliku pomoć dale „koleginice“ iz grupe sa svojim iskustvima, pa zato i ja rado dijelim svoje, u nadi da će nekome pomoći dalje.

    Dakle, nije AIP ishrana alfa i omega, ali je vrlo važan dio ozdravljenja. Osim unošenja prave hrane, vrlo je važno očistiti organizam od starog smeća, kako fizički, tako i psihički, ali to je već mimo AIP-a, mimo opštih okvira i pravila, to je pojedinačni put svakog od nas ka ozdravljenju.

    Nemojte se dati smetati kad vas posprdno pogledaju ili bez veze prokomentarišu. Ja sam poprilično svojeglava i više od godinu dana nosam „šerpice i kantice“ na posao, a još uvijek se nađe neko pametan da me upita da li se ja još uvijek mučim. Takvima odgovoram da sam otkrila sado/mazo aspekt u sebi, pa ne mogu drugačije, a u sebi im isplazim jezik. Koleginice koje mi kažu da one nikad ne bi sebi tako mogle praviti i toliko dugo, ja iskreno odgovaram da sam sa četrdesetom godinom odlučila da volim prvo sebe i da za sebe čuvam najbolje (bez hemije i otrova, uz dodatni trud koji vrijedi). Onaj ko vas prihvata, prihvatiće vas svakakvu, pa i takvu, bez brige.

    Mislim da je vrlo bitno posmatrati AIP ne kao nešto što nas ostavlja uskraćene za nešto (šećer, bijelo brašno, pite, slatkiši, aditivi, keksići) već kao nešto što nam daje ono najbolje iz prirode (čistu hranu, što više termički neobrađenu, sa svim „dobrim“ što takva hrana nosi, od minerala do vibracija Zemlje). Čaša je napola puna, napunite ju do kraja.

     

  • Milica Marinković

Prošlo je godinu i par meseci od kako sam strikno na AIP. (imam Hashimoto thyroiditis i početku fazu psorijaze). Tako i merim vreme, pre i posle otkrića AIP. Više meseci, možda i godina sam imala sve simptome autoimunog stanja Hashimoto (dobijanje na težini, teško gubljenje težine, stalan osećaj umora i potrebe za odmorom, letargija, nevoljnost, uspavanost, izrazivo suva koža, suve i ispucale pete, ljuštenje temena glave, nadutost očiju, jako lupanje srca odmah po buđenju, unutrašnja uznemirenost, impulsivne reakcije, bes, nekoncentrisanost i sigurno još neke kojih sada ne mogu da se setim, a da nepodnošenje toplote, kao ni hladnoće, ledene ruke odnosno ekstremiteti).  

Dugo sam bila bez dijagnoze - lekari a ni privatne laboratorije nisu podržale moje zahteve da uradim antitela jer mi je TSH 1,1.  Svo to vreme sam osećala da ono što jedem ima velikog uticaja na to kako se osećam, ali nisam nalazila na pravu ishranu. Probala sam hrono ishranu, ali su mi tamo u centru izbacili samo mleko i mlečne proizvode, ne i gluten, ne i kafu, ne i paradajz i papriku - sve na što danas znam da izrazito reagujem. Sećam se razgovora sa prijateljicom, gde joj kažem da ja više ne znam šta da radim, jer sam se prebacila na LCHF i dalje su svi moji simptomi bili prisutni - tada sam bila čist LCHF, dakle sa sve mlečnim proizvodima - tada sam imala i bolove u zglobodima.

Nakon konačno dobijene dijagnoze, bila sam srećna jer konačno sam imala informaciju šta mi je. Na internetu sam pročitala simptome - ja sam školski primer te bolesti, još uvek na vreme otkrivene jer mi je TSH u optimalnim vrednostima. Krvna slika je takođe bila tipična za autoimunaše - jako nizak vitamin D i nizak vitamin B12. Takođe na internetu tada otkrivam AIP dijetu, i njenu najveću promoterku dr Sarah Ballantyne i odlučim da već naredni dan krenem. Ne mogu vam opisati taj osećaj boljitka sa svakim narednim danom.

Tada sam potpuno nepripremljena ušla u to i nemali broj dana bila gladna. Činilo mi se tada, što sam gladnija da se bolje osećam. Nakupovala sam knjiga, gutala ih noćima i smišljala jelovnik za sutra. Danas, većina mojih simptoma je nestala. Koža mi se samo na jako hladnom vremenu crveni u pečatima i peruta i za to mi pomaze kokosovo ulje. Antitela se stabilno smanjuju, sporom dinamikom ali je trend dobar. Poboljšao se vitamin D i B12, a smanjio B6 - što je dobro jer visok B6 daje slične simptome kao i hashimoto. Prilažem pregled mojih rezultata  (siva kolona je pre AIP, a ova rozikasta su rezultati iz Srbije iz dva perioda). Uzimam sledeće suplemente: probiotik, enzime, vitamin D, omega 3, magnezijum glycinate (nekada mažem magnezijum gel)  vitamin C i svaki drugi mesec Selen. Kada osecam da cu se razboleti ili me hvata prehlada pijem kapsule origano ulja.