Paradajz, krompir, patlidžan, slatke i ljute papričice, i čili na bazi začina (uključujući paprike) – sve dolaze iz biljaka koje su članovi porodice Nightshade odnosno pomoćnice. Nightshades povrće može biti problematično za mnoge ljude zbog lektina, saponina i / ili kapsaicin sastojaka. Oni imaju tendenciju da budu još veći problem za one sa autoimunim bolestima i od svih namirnica koje su ograničene u AIP, najmanje je verovatno da će ovo povrće biti uspešno ponovo uvedeno, posebno paradajz i ljuta paprika. Cela lista se nalazi ovde.
Postoji preko 2000 biljnih vrsta u NightShade porodici, većina od kojih su nejestive i mnoge su veoma otrovne (kao deadly nightshade i jimsomveed). Duvan je takođe pomoćnica, a poznato je da on izaziva problem sa srcem, plućima i sa cirkulacijom, rak i druge zdravstvene probleme (jasno je da ovo ima veze i sa drugim toksinima dodatim u proizvodnji duvanskih proizvoda). Od jestivih vrsta u ovoj porodici, trovanje se zapravo može javiti kod prekomerne potrošnje i verovatno je da nizak nivo toksina kod pomoćnica doprinosi raznim zdravstvenim problemima kako bolesti napreduju tokom vremena.1
Ponoćnice sadrže lektin.
Zapravo, sve biljke (pa čak i životinje) sadrže neke lektine, vrstu šećernog proteina koji se vezuje sa mnogim biološkim ulogama, uključujući i zaštitu biljaka (posebno seme biljke) od predatora. Nisu svi lektini problematični (druga je tema da se objasni zašto su lektini u pšenici loši dok lektini u borovnicama nisu). Lektini koji mi izbegavamo u AIP ishrani su oni sa mogućnošću povećanja crevne propustljivost. To su lektini koji se opiru varenju (tipično zbog visokog sadržaja prolina), i relativno su otporni na termičku obradu (pa još uvek postoje u dovoljnim količinama da izazovu problem i posle kuvanja), i imaju sposobnost da snažno napadaju proteine u membrani ćelija na liniji creva (a neke mogu čak da se vežu za receptore u tim membranama i budu prevezeni netaknuti kroz crevnu barijeru).
Postoji veliki dijapazon različitih uticaja lektina – od proinflamatornih i podsticanje sindroma curećih creva na jednoj strani, do potpuno bezopasnih, pa čak i potencijalno terapeutskih na drugoj stani. Dok se ne uradi detaljna naučna analiza svih biljnih lektina i njihovih fizioloških efekata, povrće koje se preporučuje odnosno limitira na AIP dijeti zapravo samo predstavlja najbolju pretpostavku na osnovu onoga što je do sada poznato o lošem uticaju ponoćnica. Dakle, šta sigurno znamo o lektinu iz ponoćnica? Lektin iz paradajza je poznato da uđe u krvotok relativno brzo kod ljudi, što sugeriše da lektin iz paradajza može da doprinese razvoju sindroma curenja creva.2 Ova informacija vodi do toga da je preporučeno i da zdravi ljudi jedu paradajz u umerenim količinama. Ljudi sa autoimunim bolestima najčešće imaju sindrom curećih creva i imaju više izazova za lečenje, onda kada je sindrom već prisutan. Kod ovih soba, lektin iz paradajza treba izbegavati.
Ponoćnice sadrže saponine.
Cvetovi, plodovi i lišće porodice ponoćnica sadrže vrstu saponina nazvanu glicoalkaloids (alfa-solanine i alfa-chaconine u krompiru, alfa-solanine u patlidžanu, i alfa-tomatine u paradajzu) i sadrži stimulativne sastojke npr stimulativni kapsaicin u paprikama za smirenje, nikotin u duvanu 3. Saponini mogu da doprinesu propusnosti creva. Veoma značajno za one sa autoimunim stanjem, saponini kao što je alfa-tomatin, imaju aktivnost i sposobnost da potpomažu procese- hemijskog jedinjenja (adjuvans) koje stimuliše i preuveličava imuni odgovor. Glicoalkaloid alfa-tomatin je takav potentni adjuvans da se koristi u vakcinama da obezbedi da primalac razvija imunitet protiv virusa protiv kojih su vakcinisani. Ovo je kritično u tretmanu autoimune bolesti, jer se veruje da će ishrana koja sadrži saponin povećati imuni odgovor na proteine iz propusnih creva 5.
Kada se formiraju antitela protiv proteina (kao što je gluten) koje imaju sekvence amino kiselina koje izgledaju vrlo slično sekvencama drugih normalnih proteina (kao transglutaminaze) u ljudskom telu, šansa za razvijanje antitela se povećava. Osim ovih akcija saponina, glicoalkaloids inhibira enzim acetilholinesteraze, koji je neophodan za sprovođenje nervnih impulsa. Takođe, postoje dokazi da ishrana bogata krompirom, naročito, dovodi do povećanja markera inflamacije (ovo bi moglo da bude i zbog opterećenja ugljenim hidratima, a ne sam efekat glicoalkaloids). Glicoalkaloid trovanje se može javiti i kod prekomernog konzumiranja povrća iz porodice ponoćnica, a mnogi istraživači su zaključili da umereno konzumiranje ponoćnica sa niskim nivom otrovnih materija može da doprinese različitim zdravstvenim problemima1.
Naredna problematična supstanca je kapsaicin, steroidni stimulans koji se nalazi u paprici, naročito ljutoj (to je jedna od supstanci koja nam izaziva toplotu). Iako su različite zdravstvene beneficije pripisane kapsaicinu, takođe je moćan da iritira različita tkiva, uključujući kožu, oči i sluzokožu. Vrlo važno, postoje dokazi da kapsaicin može da poveća crevnu propustivost 6.
1 Childers N.F., i Margoles M.S. “Očigledni Odnos Nightshades (Solanaceae) i artritisa”, Journal of neuroloških i ortopedsko Medical hirurgiju (1993) 12: 227-231
2 Carreno-Gomez B et al. “Studije o unosu paradajza lektinskim nanočestica u everted creva .” J Pharm. 1999 Nov 10; 183 (1): 7-11.
3 Gee JM, et al “Efekti saponina i glicoalkaloids o propustljivosti i održivosti sisara crevnih ćelija i o integritetu preparata tkiva in vitro”. Tokicol in vitro. 1996 Apr; 10 (2): 117-28.
4 Frensis G et al. “Biološka akcija saponina u životinjskih sistema:. Pregled” J Nutr. 2002; 88 (6): 587-605.
5 http: //video.google.com/videoplai sid = -8901290975296745403
6 Jensen-Jarolim E et al. “Ljuti začini utiču na propustljivost ljudskih crevnih epitelnih monoslojevima.” J Nutr. 1998 Jan; 128 (3): 577-81.
7 Sarah Ballantyne ” The Paleo Approach: Reverse Autoimmune Disease and Heal your Body”