Paradajz, krompir, patlidžan, slatke i ljute papričice, i čili na bazi začina (uključujući paprike) – sve dolaze iz biljaka koje su članovi porodice Nightshade odnosno pomoćnice ili ponoćnice. Nightshades povrće može biti problematično za mnoge ljude zbog lektina, saponina i / ili kapsaicin sastojaka. Oni imaju tendenciju da budu još veći problem za one sa autoimunim bolestima i od svih namirnica koje su ograničene u AIP, najmanje je verovatno da će ovo povrće biti uspešno ponovo uvedeno, posebno paradajz i ljuta paprika. Cela lista se nalazi ovde.
Postoji preko 2000 biljnih vrsta u NightShade porodici, većina od kojih su nejestive i mnoge su veoma otrovne (kao deadly nightshade i jimsomveed). Duvan je takođe ponoćnica, a poznato je da on izaziva problem sa srcem, plućima i sa cirkulacijom, rak i druge zdravstvene probleme (jasno je da ovo ima veze i sa drugim toksinima dodatim u proizvodnji duvanskih proizvoda). Od jestivih vrsta u ovoj porodici, trovanje se zapravo može javiti kod prekomerne potrošnje i verovatno je da nizak nivo toksina kod ponoćnica doprinosi raznim zdravstvenim problemima kako bolesti napreduju tokom vremena.1
Ponoćnice sadrže lektin.
Zapravo, sve biljke (pa čak i životinje) sadrže neke lektine, vrstu šećernog proteina koji se vezuje sa mnogim biološkim ulogama, uključujući i zaštitu biljaka (posebno seme biljke) od predatora. Nisu svi lektini problematični (druga je tema da se objasni zašto su lektini u pšenici loši dok lektini u borovnicama nisu). Lektini koji mi izbegavamo u AIP ishrani su oni sa mogućnošću povećanja crevne propustljivosti. To su lektini koji se opiru varenju (tipično zbog visokog sadržaja prolina), i relativno su otporni na termičku obradu (pa još uvek postoje u dovoljnim količinama da izazovu problem i posle kuvanja), i imaju sposobnost da snažno napadaju proteine u membrani ćelija na liniji creva (a neke mogu čak da se vežu za receptore u tim membranama i budu prevezeni netaknuti kroz crevnu barijeru).
Postoji veliki dijapazon različitih uticaja lektina – od proinflamatornih i podsticanje sindroma curećih creva na jednoj strani, do potpuno bezopasnih, pa čak i potencijalno terapeutskih na drugoj stani. Dok se ne uradi detaljna naučna analiza svih biljnih lektina i njihovih fizioloških efekata, povrće koje se preporučuje odnosno limitira na AIP dijeti zapravo samo predstavlja najbolju pretpostavku na osnovu onoga što je do sada poznato o lošem uticaju ponoćnica. Dakle, šta sigurno znamo o lektinu iz ponoćnica? Lektin iz paradajza je poznato da uđe u krvotok relativno brzo kod ljudi, što sugeriše da lektin iz paradajza može da doprinese razvoju sindroma propusnih creva.2 Ova informacija vodi do toga da je preporučeno i da zdravi ljudi jedu paradajz u umerenim količinama. Ljudi sa autoimunim bolestima najčešće imaju sindrom curećih creva i imaju više izazova za lečenje, onda kada je sindrom već prisutan. Kod ovih soba, lektin iz paradajza treba izbegavati.
Ponoćnice sadrže saponine.
Cvetovi, plodovi i lišće porodice ponoćnica sadrže vrstu saponina nazvanu glicoalkaloids (alfa-solanine i alfa-chaconine u krompiru, alfa-solanine u patlidžanu, i alfa-tomatine u paradajzu) i sadrži stimulativne sastojke npr stimulativni kapsaicin u paprikama za smirenje, nikotin u duvanu 3. Saponini mogu da doprinesu propusnosti creva. Veoma značajno za one sa autoimunim stanjem, saponini kao što je alfa-tomatin, imaju aktivnost i sposobnost da potpomažu procese- hemijskog jedinjenja (adjuvans) koje stimuliše i preuveličava imuni odgovor.
Glicoalkaloid alfa-tomatin je takav potentni adjuvans da se koristi u vakcinama da obezbedi da primalac razvija imunitet protiv virusa protiv kojih su vakcinisani. Ovo je kritično u tretmanu autoimune bolesti, jer se veruje da će ishrana koja sadrži saponin povećati imuni odgovor na proteine iz propusnih creva 5. Kada se formiraju antitela protiv proteina (kao što je gluten) koje imaju sekvence amino kiselina koje izgledaju vrlo slično sekvencama drugih normalnih proteina (kao transglutaminaze) u ljudskom telu, šansa za razvijanje antitela se povećava. Osim ovih akcija saponina, glicoalkaloids inhibira enzim acetilholinesteraze, koji je neophodan za sprovođenje nervnih impulsa. Takođe, postoje dokazi da ishrana bogata krompirom, naročito, dovodi do povećanja markera inflamacije (ovo bi moglo da bude i zbog opterećenja ugljenim hidratima, a ne sam efekat glicoalkaloids). Glicoalkaloid trovanje se može javiti i kod prekomernog konzumiranja povrća iz porodice ponoćnica, a mnogi istraživači su zaključili da umereno konzumiranje ponoćnica sa niskim nivom otrovnih materija može da doprinese različitim zdravstvenim problemima1.
Naredna problematična supstanca je kapsaicin, steroidni stimulans koji se nalazi u paprici, naročito ljutoj (to je jedna od supstanci koja nam izaziva toplotu). Iako su različite zdravstvene beneficije pripisane kapsaicinu, on je takođe moćan da iritira različita tkiva, uključujući kožu, oči i sluzokožu. Vrlo važno, postoje dokazi da kapsaicin može da poveća crevnu propustivost 6.
Od svih namirnica ograničenih na AIP dijeti, ponoćnice imaju najmanje šanse da se uspešno ponovo uvedu. U stvari, mnogi ljudi su osetljivi na ponoćnice nezavisno od bolesti ili autoimunih stanja.
Uredila Milica Marinkovic sa The Paleo Mom: The Whys behind the Autoimmune Protocol
1 Childers N.F., and Margoles M.S. “An Apparent Relation of Nightshades (Solanaceae) to Arthritis” Journal of Neurological and Orthopedic Medical Surgery (1993) 12:227-231
2 Carreno-Gómez B et al. “Studies on the uptake of tomato lectin nanoparticles in everted gut sacs.” Int J Pharm. 1999 Jun 10;183(1):7-11.
3 Gee JM, et al “Effects of saponins and glycoalkaloids on the permeability and viability of mammalian intestinal cells and on the integrity of tissue preparations in vitro.” Toxicol In Vitro. 1996 Apr;10(2):117-28.
4 Francis G et al.“The biological action of saponins in animal systems: a review.” Br J Nutr. 2002 Dec;88(6):587-605.
5http://video.google.com/videoplay?docid=-8901290975296745403
6 Jensen-Jarolim E et al. “Hot spices influence permeability of human intestinal epithelial monolayers.” J Nutr. 1998 Mar;128(3):577-81.